Kosovska bitka

Oj Slobodo junačko imanje
Gusle moje moje radovanje
Kad vas čujem sebi preko krila
Glas mi dođe durmitorskih vila

Laki prsti kad dodirnu strune
Glas Lazarev čujem đe još kune
Bez vašega jeka i leleka
Ej Srbin nema ranama lijeka

Od kako vas moja ruka uze
Koliko sam puta otro suze
Spominjući rane roda moga
Ni sam ne bi izbrojiti moga

Iako me rane roda bole
Ej zapjevaću kad me braća mole

Ej diže vojsku na Cara Lazara
Turski care Amurat Agapa
Sin Orkanov na Kosovo hita
I za vojsku Lazarevu pita
Komanduju vojskama istoka
Muratova dva sina visoka
Bajazita janičari paze
Suva trava kuda oni gaze
Ejub vodi akindžije ljute
Koji pale sijeku i mute
Murat vodi vezire i paše
A za njima po Azije jaše

Da Srbima zada veću muku
Vodi Murat tuku i mandžuku
Ej srpska vojska iz Kruševca kreće

Prati cara mrtve ratne sreće
Jezdi Lazar ispod časnog krsta
Nosi svoje nebo na tri prsta
Dan mu vidi oči suza pune
Žuri Lazar Kosovu i kune
Ko ne došo u boj na Kosovo
Za presveto ime Isusovo
I s narodom junački ne pođe
Za slobodu zlatnu da se bije
Ej suze svoje đece neka pije

Ko ne došo od srpskog plemena
Kapala mu rđa sa šljemena
Stidio se majčinog mlijeka
Od ljudi se krio dovijeka
Ko uteče iz svetoga boja
Trag mu klala vječno suza moja

Kad sjeknuše Lazareve kletve
Carski sebri ostaviše žetve
Podiže se motika i kuka
Neko jaše konja neko vuka
Prvi sebri što velmože hrane
Potekoše da slobodu brane
Vuci viju gavranovi graču
I đedovi s unucima kraču
Da Kosovo kostima bijele
Đe će carstvo sablje da dijele
Ej sve čestito na Kosovo ode
Časni sebri i časne vojvode
Sve se muško na oružje diže
I Lazaru na Kosovo stiže
Zlu noć prije Vidovoga dana
Ej da boj bije i dopada rana

Kad na konak srpska vojska pade
Na mekane kosovske livade
Konak dalje od Novog Pazara
Bojna svita banu kod Lazara
Uza noćni lahor sa glečera
Poče kleta Kosovska večera
Drhtala je Lazareva ruka
Od pogleda Miloša i Vuka
Dok zdravicu besjeđaše svoju
Čelnicima u Kosovskom boju

Reče da će pehar onom dati
Za kog zbore da će ga izdati
A kad pruži vino Obiliću
Miloš baci pehar Brankoviću
I ljutito car Lazaru reče
Ako bude živih sjutra veče
Viđeće se ko je izdajica
Ko klevetnik a ko uzdanica
Carska riječ kao sablja reže
O izdaji drugom zbori kneže

Kada mi je bilo sedam ljeta
Ovu sablju koja Vuku smeta
Svojom mi je rukom darovao
Silni što je silno carovao
Sablja moja od silnog Dušana
Sto puta je krvavo kušana
Vid bijeli sjutra neka vidi
Aj čije sablje Srbin da se stidi

To progrmi Obilić i ode
Za njim gorde odoše Vojvode
Lazar otrov zdravice uviđe
Kad Kosančić s Toplicom iziđe
Tri vojvode s večere odoše
U noć bojne konje obodoše

Aj prije sunca Lazar diže vojsku
Da je sredi za bitku kosovsku
Prvo razvi oklopnike carske
A za njima strijelce sebarske
Pa pred slavne oklopnike stade
Desno krilo Jug Bogdanu dade
Jugoviće prate koplja tanka
Kopljanika Jurišića Janka
Dade Vlatku bosansku konjicu
Sa njim posla Relju Krilaticu
Dodade im Živka od Homolja
Za njim krenu strijela najbolja
Ej ovčar Janko povede ovčare
Sa Kablara Ovčara i Šare
Da pomožu oklopnike teške
Ko ne jaše vuka stupa pješke
Za konjicom hrvatskoga bana
Mačonosca Paliže Ivana
Čelnik Musa mače vojsku Zete
Da arapsku konjicu presrete
Za barjakom iz Svete Tronoše
Mače Đorđe s Cera mačonoše
Ej Gračanici krenu od Zvečana
Mačva iza Iguman Stefana

Starac Kuzun Janjoš sa istoka
Od Resave i zlatnog Timoka
Pred sebrima krenu kaluđere
Oj zatočnike slobode i Vjere

Ban Strahinjić s Kosovcima ode
Da boj bije kraj Sitnice vode
Kad jeknuše zvona sa Dečana
Pusti Lazar u pravcu Čečana
Dukađince Leke kapetana

Prije kneza i prije ikoga
Krenu Miloš ne pita nikoga
Vodi Miloš u panciru borce
Dušanovu Gardu Černogorce
Obilića prati Zlopogleđa
Musić Stevan pokriva im leđa
Dade zetu Brankoviću Vuku
Oklopnika dvanaes hiljada
Da u sječu pusti iznenada
Kad najgušće bude i najteže
Čekamo te Vuče, reče Kneže

Krajimiru vjernome Vojvodi
Dade bojne jedeke da vodi
Orloviću naredi da pođe
Čim Knez Radič od Zahumlja dođe
Od Komova krenuše vukovi
Saviše se ovčarski lukovi
Zasijaše srpovi i kose
Orni sebri da žanju i kose
Da Kosovo široko raskose
U krvave i crne otkose

Podigoše koplja šake grube
Zaječaše rogovi i trube
A car Lazar mač diže visoko
Krst načini i kliknu ko soko
Ej za krst časni vitezovi krasni
Pa zagazi u sami cik zore
U duboko Muratovo more

Ej kad se prve sudariše ljese
Od sudara polje se zatrese
Zajauka zemlja od kopita
Poče vriska konja i koprita
Zastenjaše kosovski bregovi
Poviše se koplja i stegovi
Zarežaše mačevi na đorde
Smiješaše zube dvije horde

Konji konje zubima kidaju
Ranjenici zgaženi ridaju
Izlijeću rebra iz dolama
Oj kuda topuz ore i prolama

Vade oči ubojne strijele
Lete ćurci i čalme bijele
Gasnu oči odsječenih glava
Miješa se krv crna i plava

Srbi kliču Turci halakaju
Bezglavi se trupovi jakaju
U očima rasutim po polju
Aj krst i luna na nebu se kolju

Ej srpska teška oklopnica stupa
Turska laka konjica odstupa
Krv ustavi sunce na istoku
Da razgleda klanicu žestoku
Obrete se klin srpske gvardije
Usred turske srdite ordije
Probija se kroz ljese leševa
U panciru pratnja Miloševa
Miloš s gardom starih oklopnika
S kojom zgazi Turke kod Pločnika
Banu kroz krv do Gazimestana
Na kopljomet Muratovog stana

Kada Murat teški prolom viđe
Sa kurgana visokoga siđe
Te na paše i vezire viče

Ej kad iz mrtvih krvav Miloš niče
Sa handžarom blistavim ko voda
Bačen s konja Obilić vojvoda
Gazi kana viđe oro suri
Pa u njega bistri handžar sjuri

Pa Murata do grla raspori
Pade Miloš kad cara obori
Turska sablja kad Miloša šinu
Ej duša mu se u nebesa vinu
I Lovćenu poleće u podne
Iz ključeva krvi blagorodne

A kad začu Bajazit Agara
Turska sila da osta bez cara
Brzo prizva svog Ejuba brata
Pa ga srete sabljom iza vrata
Diže krunu iz očeve krvi
I postade car Bajazit Prvi
Pa halaknu rezervnu konjicu
Na umornu srpsku oklopnicu
Turske horde kivne i odmorne
Kidisaše na Srbe umorne
Janičarske đorde zalajaše
A vranovi poljem zagrajaše
Kad Bajazit munja silu krenu
Viđe Lazar kako u tom trenu
Poče bijeg bosanske konjice
Za vojvodom Vlatkom put Drenice
Tad Lazaru klonu morna ruka
Pa se ranjen ponada u Vuka
Da rezervne oklopnike pusti
I ustavi živi stijan gusti
Koji obruč oko Srba steže
Aj zalud češće pogleduje kneže
Kolju sablje a kolju mačevi
Sijeku se krici i plačevi
Oklopnici krvavi padaju
Još se Srbi u Vuka nadaju
Koji bješe turski rob postao
Krst izdao što je živ ostao
Brane kneza motika i kuka
Ranjen Lazar prokle zeta Vuka

Krvav vitez viteza klikuje
Stari Bogdan đecu dovikuje
Barjaktara Boška i Damjana
Milutina Stefana Jovana
Andrijaša Vojina Komnena
I najmlađeg nejačka Ognjena
Jugovići kriju ljute rane
Muški oca i svog cara brane
Kako Srpska sablja ljuće reže
Tako Turski obruč jače steže
Pod nogama crna krv klobuča
Traže Srbi izlaz iz obruča

Brane kneza od krajina bani
Škrguću im mači kovrdani
Kuda kolje Musa Arbanasa
Krvava će šenica da klasa
Srdit Srđa Zlopogleđa huče
Brani kneza i topuzom tuče
Ban Strahinjić Turke presijeca

Sabljom krivljom od mladog mjeseca
Aj kliče Boško osam svojih Brata
Otvorimo Srpskom Caru vrata

Sveti vide i Bogorodice
Kako snaga jedne porodice
Boško Jugov i njegova Braća
Srpsku nadu iz ponora vraća

Teški Alat po mrtvima gaca
Pjenu i krv preko sebe baca
Iz nozdrva Jugovinom duva
Gospodara od sabalja čuva
Pred kopljima sliježe kurjački
Po njem Boško polego momački
Krstaš mu se po Kosovu vije
Janičare razgoni i bije
Sja čelenka plavokosog vojna
U ruci mu bljeska sablja bojna
Plave oči sijeku strahotom
Plače nebo za muškom ljepotom
Nad kojom se vazdugi dan vrti
Crno oko ljubomorne smrti

Musić Stevan siječe i pjeva
Za Krst Časni đeco Vasojeva

Krilatica Relja od Pazara
Ćera turske đorde od Lazara
Presijeca čalme sablja tanka
Iz desnice Jurišića Janka
Turski jauk dopire do Meke
Od topuza kapetana Leke
Ovčar Janko strijelama bira
Zlatne čalme paša i vezira
Brani vjerni Krajimir jedeke
Janičare zbija u jendeke
Crkavaju konji pod Lazarom
Bije kneže krvavom gadarom

Krstaš barjak Pavla Orlovića
Brane koplja Janka Jurišića

Kroz krv sebri do pojasa gaze
I Lazara od Tatara paze

Gleda Lazar preko crnih šuma
Iščekuje Radiča od Huma
Zadnja kaplja srpske nade kanu
Kad u sječu dosta pozno banu
Kao vihor od oblaka grada
Pod komandom Oblačića Rada
Tri hiljade lakih konjanika
Da izbave kneza mučenika

Aj poče sjeći janjičare ljute
Krči Rade do Lazara pute
No uzalud i sječa i treska
Zalud kaplja u moru pijeska
Malo bješe uz Lazara ruku
Da nadkolju Tuku i Mandžuku
Zalud sebri i žanju i kose
Kolo srpske sreće rasulo se

Na zalasku Vidovoga dana
Krv istoči Srbima iz rana
Turci ljuće crn obruč stegoše
Najljepši se otkosi slegoše
Junačkoga srpskoga cvijeta
Krasni momci ovoga svijeta
Pade srpskog carstva kruta međa
Đe pogibe Srđa Zlopogleđa
Kada krstaš Orloviću klonu
U krv Janko Jurišić potonu
Kad se sruši Živko od Homolja
Zajecaše zvona s bogomolja
Poče zemlja krvava da jeca
Što padaju uz očeve đeca
Pored sina Toplice Milana
Ej pade lauš Kosančić Ivana

Još se jedan krastaš poljem vije
S Boškom brata ni jednoga nije
Bez braće mu konji prolijeću
Sokolovi bratski nadlijeću
Krvav barjak u Boškovoj ruci
Arlauču azijatski vuci
Još se nada sili da odoli
Kliče braću brani život goli

Teški kamen u srce mu siđe
Kad bez braće osam konja viđe
Bez Damjana kad viđe Zelenka
Poleće mu sa perjem čelenka
Pa se prosu duga kosa plava
Po očima ranjenoga lava

Bratsko srce u junaku svisnu
Kad Ognjenov krvav soko pisnu
Al još jednom ko bez krila soko
Aj srpski barjak podiže visoko

Sunce u krv kad poče da pada

Viđe Juga među devet nada
Jugovića pao bor do bora
Oko mrtvog borja mrtva gora
Dan krvavog oka gleda s Koma
Teški polog Jugovića doma
Krvave se suze još cijede
Starcu Jugu sa brade sijede
Iznad djece mrtve ruke širi
Otac što se sa smrću ne miri

Krilatica Relja kad poginu
Još Strahinjić bješe na đoginu
A kad njega kraj Sitnice vode
Dohvatiše žedne turske đorde
Te se mrtav povi preko konja

Srpska sablja sijevnu potonja

Pošto primi Bajazit Agara
Časnu glavu slavnoga Lazara
On s Kosova Jedrenu požuri
Kad nikoše kosovski božuri
Crvenije od srca cvijeće
To je zemlja zaždila svijeće
Junacima kojima i sada
Zmaj Obilić za oblakom vlada

Ej svakog ljeta kad božur iscvijeta

Miloš slazi i Kosovom šeta
S junacima bez mane i straha
Što s Kosova kroz oblake praha
S Obilićem sa krvave njive
Otidoše da vječito žive
U pjesmama koje kraj vatara
Aj poju strune Srpskije Guslara

R.I.P

Bra slut på en lördag som redan har varit skit, fick ett samtal av kompis i Serbien att en kompis hade blivit dödad i Kosovo.. dom hade tydligen hittat han hängd med ex antal stick med kniv i hjärtat och i magen.. då har jag en till att hämnas..

Varför blundar ni... här i Sverige vad som händer i Kosovo? varje dag är det överfall eller mord, men ändå är det tyst i Europa, om någon dör i kamodja eller något så står det på alla tidningar, men när det händer i ens bakgård då är det totalt tystnad.



Djede Jovo ti Srbine stari
Sta te snadje u starine dane
Noz komsija u srce ti zari
Pradjedovske ozledi ti rane
 Kokarda ti opet na subari
Djede Jovo ti Srbine stari

Ti si Jovo poreklom od tica
Od Djacica okolo Niksica
A glava si ponosnih
Pesica Iz Tikvarica pored Ninica
Tebe zivot milovao nije
Bese radost a i tuga pusta
Nikada se pozalio nisi
a Osmoro ti othrani usta

Rodila je tvoja cerka Rada
Sina Sasu srpskog borca mlada
Krenuo je retke brade Sasa
Zemlju svoju branet od ustasa

Jovo brate evo crnih vrana
Zar nemaju nikog osim nas
 Evo opet idu sa svih strana
Tebi Jovo nose crni glas
 Dok te gledam srce mi se ledi
Oj dusmani ubio vas Bog
Nema Sase oj Jovane sedi
Krajisnika i unuka tvog

Srpske muke oko Banja luke
Uvek bilo mnogo to se zna
Placi Jovo drhtave ti ruke
Place nebo place Krajina
Place Rada place otac Boro
Tuga im je duboka ko grob
Zar si sine poginuti moro

IZDAJA!! Noz Komsija u srce ti zari...

Jaha.. i förgår erkände Montenegro och Föredetta Jugoslaviska republiken makedonien, Kosovo & Metohija som en självständigt stat...

Vad håller ni på med egentligen?  Makedoner, kommer ni inte ihåg 2001? när det va fullt krig mot Arnauterna och nu sticker ni en kniv i hjärtat på era bröder?

Montenegrer.. Skäms.. skäms!!!! Jag har inga ord för er det ni har gjort mot oss,
Jag kan inte skylla på folket men ni röstade fram eran regering med hjälp av Arnauterna, Muslimerna och Kroaterna...
Njegos rullade runt i sin grav när ni erkände ni borde skämmas, efter alla dess år när vi har stridit tillsammans mot Turkarna.. Tyskarna..Österik/ungrarna.. och ni sätter en kniv i hjärtat på erat eget folk.. ni skulle kunna sälja era egna släktingar för en slant.. ni är horor som har sålt er till Väst...

Jag kan skriva hela dagen, men ni borde tänka på va ni har gjort, ni är Serber vi är Serber vi är samma folk men ni har bara annat kallese namn, ni har sårat eran bror, samma blod rinner i oss och ni gör så hära..

Noz komsija u srce ti zari..."Grannen sticker kniven i hjärtat (snabb svensk översättning)


Stavningen orkar jag inte tänka på.. är för besviken, ledsen, arg , förbannad vad ens egna bröder kan göra mot oss

Sto se beli gore sar planina?

Har inget speciellt att skriva idag så det blir en låt jag har lyssnat på hela dage,




Sto se beli gore Sar planina?
Da l' je snegce, il' je belo stado?
 Nit' je snegce, nit' je belo stado. Da je snegce, bi se rastopilo.
 Da je stado, bi se rasturilo. Vec to bese Milkino cadorce.
Pod cadorce bolna Milka lega. Brata jej ga Turci zarobili, zarobili, pa ga obesili.

Fingret åt helvete

Jaha ja.. då va jag och kollade upp fingret... bra nyhetern njeeee.... flisa borta, senorna hade tydligen gått av på något mysko sett, så idag var jag hos arbets terapi eller vad dom nu kallades för visa hur man ska träna fingret igen (ska kunna döda er med lill finger när jag är klar ha!!!)...

Iaf

Planering planering kan inte bestämma mig vad jag ska göra, ska jag läsa vidare här i Sverige, eller ska jag åka ner till Serbien och skriva upp mig för militären.. jävla beslutsångest snart kör jag ole dole doff ..

Och igår kom Miroslav med en bra idé öppna kafic i Serbien... då blir det att man får sin inkomst där och börja uppnå sina "drömmar" som jag inte tänker avslöja här på ett bra tag, kanske lägger ne liten HINT då och då..det är bara att läsa ;)

RSS 2.0